ponedeljak , jun 18 2018
Naslovna / ŽIVOT / Psihologija / ULOGA LEPOTE: Da li su „lepi“ ljudi bolji i važniji od „manje lepih“?
Foto-ilustracija: pixabay.com

ULOGA LEPOTE: Da li su „lepi“ ljudi bolji i važniji od „manje lepih“?

Lepota i njen uticaj na druge je tema o kojoj se raspravljalo u ranim kulturama tokom cele ljudske istorije. Oduvek joj je pridavan misteriozni i zavodljivi uticaj na ljudsku psihu koja se ponekad odražavala na političke događaje, vlast i socijalne stavove.

Lepota je u oku posmatrača

Ova izreka objašnjava u suštini da ono što smatramo lepotom je naše subjektivno iskustvo obojeno nesvesnim i kulturalnim nasleđem koje nosimo.

Sigurno ste čuli za slučajeve gde je privlačan muškarac dobio manju kaznu nego što je zaista trebalo, gde je atraktivna mlada devojka izbegla kaznu za brzu vožnju zbog svog izgleda.

Fizička privlačnost kreira snažan prvi utisak na našu svest, toliko snažnu u suštini da često atraktivnim osobama pretpostavljamo i dajemo nerealne atribute, povezujemo ih sa uspehom, višim stepenom inteligencije, boljim roditeljstvom, socijalnim statusom, iako se takve pretpostavke ispostavljaju kao netačne.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Da bismo razumeli svoju slabost ka lepoti, moramo razotkriti snagu prvog utiska. Prvi utisak lebdi u svesti i utiče na način kako vidimo i kako tretiramo druge.  Jednom kada se ukorenio, potrebno je jako puno da se on promenimo svoj stav prema to j osobi.

Ako recimo odete na zabavu i domaćin je izuzetno ljubazan prema vama, verovatno ćete mu lakše oprostiti ukoliko vas recimo kasnije slučajno polije pićem po beloj košulji.  Ovakva reakcija proizlazi iz našeg evolutivnog ponasanja. David McRaney u svom delu kaže:

– Da bi ubrzao obradu, vaš mozak ima tendenciju da etiketira, obeležava stvari s kojima se susrećete iz minuta u minut. Možete zahvaliti svojim precima jer su milionima godina obraćali pažnju na stvari upravo na ovaj isti način. Stvari s kojima se susrećete tokom života i definišete ih kao dobre, loše, poželjne ili ne su u suštini duboko ukorenjene u vašoj svesti.

Kada donosite odluke i brze zaključke bazirane na urođenom osećaju, psiholozi kažu da koristite urođeni uticaj. Uticaj u terminima psihologije je osećaj koji ne zahteva dalju analizu. To nije koherentna misao sa pridodatim simbolima i rečima, već pre, sirovo emocionalno stanje ili generalani osećaj koji uspostavlja raspoloženje.

Foto-ilustracija: Foter/Polygon Medical Animation

Halo efekat

Halo efekat je uticaj koji drastično boji vašu percepciju tuđih osobina. Ukoliko mislite da je neko lep, verovatno ćete pretpostaviti da je takođe ta osoba dobra, ambiciozna, interesantna… Svi mi činimo takve pretpostavke.

Psiholozi Karen Dion, Ellen Berscheid, i Elaine Walster sprovele su istraživanje, 1972. da utvrde do koje mere lepota izaziva pojavu halo efekta. Subjektima istraživanja je rečeno da se istraživanje bavi prvom impresijom. Svaka osoba je dobila po tri koverte sa tri fotografije koje su istraživači rangirali na skali privlačnosti – veoma privlačne, prosečne lepote i neprivlačan.

Osobe je trebalo da pogledaju fotografije i da daju 27 različitih ličnih osobina i da odrede koja osoba sa fotografije je nesebična, stabilna itd. Takođje je trbalo da donesu sud da li su osobe strećne kao i venčane, da li su roditelji i kakva im je karijera.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Rezultat

Samo na osnovu fotografije sudionici su doneli zaključke da veoma privlačne osobe poseduju najviše pozitivnih osobina i to monogo jače nego ostali. Takođe su ih ocenili kao srećnije i uspešnije nego ostale, kao i da su bolji roditelji i da lakše dolaze do posla.

Sve ove pretpostavke su donete na osnovu samo jedne fotografije. Ali to ima smisla jer ljudi uvek donose ocene o nekome na osnovu lepote njegovog lica. Kao kad neko nosi naočare sa tamnim teškim okvirima, odmah se pretpostavlja da je ta osoba pametna, sklona učenju. Ukoliko se ispostavi da ta osoba zaista ima te osobine to se usađuje u našu svest i prenosi na naš sud o sledećoj osobi koja će možda slučajno nositi slične naočare.

Halo efekat nije ograničen samo na fizičku privlačnost. Ukoliko imamo neki proizvod koji nosi ocenu 5 zvezdica ili ukoliko izvesna knjiga ima titulu najprodavanije, sve te etikete imaju uticaj na naš sud, i bez obzira da li ćemo kupiti taj proizvod ili nećemo u suštini dobijamo mentalnu prečicu za odluku umesto da trošimo vreme u odlučivanju između različitih mogućnosti.

Većina stvari koje smatramo lepim su negde nametnute medijima i bez samosvesti lako se možemo povesti za njima. Ljudi postaju sve više svesni promena urađenih putem Photoshop-a i drugih pomagala, ali takođe je teško zanemariti i odoleti veštačkim standardima koji se nameću.

Opasnost u ignorisanju halo efekta je ta što budemo zaslepljeni lepotom nečije kose ili popularne robne marke. Da bismo to prevazišli, naučno i psihološko razumevanje lepote i njenih efekata može pomoći. Teško je odoleti ne stavljanju stvari na pijedestal i ne gledati ljude po hijerarhiji. Ali s pažljivim razumevanjem šta je to što zaista vidimo i govorimo sebi, možda možemo doseći nivo objektivnosti koji će nam pomoći da ne budemo zaslepljeni halo efektom. I konačno bi smo mogli poštovati lepotu u svim svojim oblicima.

Novo doba/PsychologyToday

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *