subota , jul 21 2018
Naslovna / ŽIVOT / Saveti / STRES UGROŽAVA ZDRAVLJE: Nismo ni svesni koliko je opasan
Foto-ilustracija: Foter/Polygon Medical Animation

STRES UGROŽAVA ZDRAVLJE: Nismo ni svesni koliko je opasan

Današnji tempo života, loša ishrana, loše navike, a najviše stres,  krivci su za većinu bolesti. Zato ćemo govoriti o stresu i psihološkom momentu lečenja.

Gastritis je jedna od najčešćih bolesti izazvana stresom. Kada pričate sa pacijentima koji boluju od gastritisa, većina njih nema problem da prizna da prolaze kroz stresan period.

U jednom zanimljivom istraživanju sprovedenom na zarobljenicima za vreme Drugog svetskog rata, utvrđeno je da je rizik od razvoja peptičkog ulkusa (čira sluznice želuca ili dvanaestopalačnog creva) bila dvostruko veća nego kod ljudi koji su bili na slobodi.

Ljudi svakodnevno prolaze kroz stresne situacije, se ne mogu izbeći. Stres nije ništa drugo do odgovor tela na spoljašnju sredinu i njegove unutrašnje strahove. Uzrok ovih strahova može biti bilo šta: preispitivanje samog sebe, svoje porodice, posla ili odgovornosti, susret s nekom osobom i mnoge druge stvari.

Zamislite da ste doživeli neku stresnu situaciju. Šta se u organizmu dešava? Nadbubrežna žlezda počinje istog časa da reaguje tako što oslobađa hormon adrenalin u krvotok.

Foto-ilustracija: Foter/Giulia Bartra
Foto-ilustracija: Foter/Giulia Bartra

Ovaj hormon pomaže organizmu u borbi protiv svakodnevnog stresa tako što menja fizionomiju tela. Adrenalin smanjuje protok krvi u crevima i šalje je u mišiće, kako bi se oni pozabavili teškom situacijom. Adrenalin daje više energije mišićima za borbu. Ovo je jedan od najvećih darova koje organizam ima u sebi za borbu protiv spoljašnjih pretnji.

Ovako su funkcionisali naši preci, a tako reaguju i životinje u borbi protiv svojih neprijatelja. Kada pretnja iz spoljašnje sredine nestane, telo se vraća u svoj normalan režim.

Ali sada se postavlja pitanje: zašto se današnji čovek susreće sa tolikim stresom u odsustvu predatora i opasnosti iz prirode.

Kada se spoljašnja pretnja ukloni, adrenalin se ne luči i organizam se vraća u normalu. A kada smo pod stresom svakodnevno — pretnja je unutrašnja (negativne misli i emocije) i proizvodnja adrenalina je konstantna. To izaziva ogroman broj štetnih efekata na telo.

Najnovija istraživanja pokazuju da se adrenalin ne proizvodi  samo kada smo ugroženi nekom spoljašnjom nesrećom, već i kada smo pod stresom uopšte. Stres je zaista bolest savremenog čoveka. On ga prati gde god da krene. Adrenalin se proizvodi u telu kad proživljavate negativnu misao ili negativnu emociju.

Foto-ilustracija: pixabay.com
Foto-ilustracija: pixabay.com

Koji su štetni uticaji adrenalina na naše telo:

Povećava nivo šećera u krvi. Adrenalin povećava proizvodnju glukoze iz jetre u krv i smanjuje proizvodnju insulina, čime se podiže šećer u krvi. Ovo je predispozicija za dijabetes.

Povišen krvni pritisak. Adrenalin povećava pritisak tako što sužava vene i arterije. Ovo je predispozicija za hipertenziju.

Povećava rizik od srčanih oboljenja. Adrenalin pojačava kontrakcije srčanog mišića i izaziva aritmije. Usled stresa, povećava se obim posla koje srce vrši, što povećava mogućnost dobijanja srčanog udara.

Gojaznost. Adrenalin ima sposobnost da premesti masti iz depoa za skladištenje u depo masnih ćelija u stomaku. Ovo povećava indeks telesne mase i izaziva gojaznost. Gojaznost je jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa i oboljenja koronarnih arterija.

Loša probava i hronični zatvor. Adrenalin smanjuje dotok krvi u creva i samim tim izaziva loše varenje i hroničnu opstipaciju.

Povećava podložnost bakterijskim, gljivičnim i virusnim infekcijama. Adrenalin suzbija funkcionisanje imunih ćelija za borbu organizma protiv infekcija. Veći nivo stresa povećava našu osetljivost u predelu stomaka i urinarnog trakta.

Povećava mišićnu napetost tako što povećava protok krvi u mišićima. To dovodi do čestih glavobolja, bolova u vratu i ramenima, koje mnogi od nas imaju na kraju radnog dana.

Smanjena zainteresovanost za seks. Adrenalin smanjuje proizvodnju testosterona kod muškaraca i estrogena kod žena, neophodnih za seksualno uzbuđenje. Hronični stres može smanjiti proizvodnju sperme dovesti i dovesti do erektilne disfunkcije.

Nepravilni menstrualni ciklusi. Hronični stres može prouzrokovati i menstrualne bolove.

Psihički poremećaji. Stres je glavni uzrok zavisnosti od hrane, alkohola i droga.

Foto-ilustracija: pixabay.com
Foto-ilustracija: pixabay.com

Dakle, šta je rešenje za postizanje zdravlja?

Odgovor je jednostavan, ali nije ga lako postići. Eliminišite stres iz svog života!

Verovatno se sada pitate kako eliminisati nešto što je sveprisutno u savremenom životu čoveka. Prvi korak je sledeći: uspostavite kontrolu nad svojim mislima i emocijama.

Novo doba će se baviti raznim alternativnim temama i Self-help tehnikama koje pružaju drugačiji pristup problemima savremenog čoveka.

Novo doba / CollectiveEvolution

Pročitaj još

OSLOBODITE SE NEGATIVNE ENERGIJE: Pritiskom na ovu tačku sprečićete mnoge bolesti

Kineska medicina nas uči kako da sprečimo bolest pre nego što nastane, tako što ćemo …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *