ponedeljak , maj 21 2018
Naslovna / ŽIVOT / Psihologija / RADOZNALOST: Ključ koji otvara vrata supermoći našeg mozga
Foto-ilustracija: Foter/Bu Yousef

RADOZNALOST: Ključ koji otvara vrata supermoći našeg mozga

Da li ste nekada, pretražujući internet, iznenada sami sebi postavili pitanje baš o onoj temi koja vam je sledećeg trenutka predložena, a zatim budete uvučeni u vrtlog klikova i odlazite sve dalje za informacijama koje vas zanimaju?

Vaša radoznalost da dalje zaronite u nove informacije će vas odvesti u tu potragu za odgovorima. Kada je naša radoznalost stimulisana, naš mozak, prosto rečeno, priprema teren za učenje.

Svakog dana nailazimo na gomile informacija, ali čak i oni sa jako dobrim pamćenjem ne mogu da se sete mnogih stvari, koje su se desile pre nekoliko dana.

Sprovedeno je istraživanje na Univerzitetu Kalifornija, a sproveo ga je psiholog Charan Ranganath, na 19 učesnika, kojima je postavljeno sto pitanja, kao što su – koji se singl Bitlsa zadržao 19 nedelja na top listi? – ili – šta zaista znači termin dinosaurus? – Učesnici je trebalo da razmatraju pitanja, neki su bili zainteresovani, neki ne toliko, a istraživači su za to vreme skenirali njihov mozak na magnetnoj rezonanci.

Foto-ilustracija: pixabay.com
Foto-ilustracija: pixabay.com

Dok im je mozak bio skeniran, proces se odvijao ovako – pokazali bi im pitanje, zatim bi usledila pauza od 14 sekundi, a onda bi im prikazali fotografiju lica koje nije povezano s temom, bez objašnjenja zašto, i tek onda, pokazali bi im odgovor na pitanje. Nakon toga njihova memorija je testirana, da bi se videlo kako su zapamtili i kako će se setiti odgovora i lica.

Ono što su otkrili je da kada su učesnici imali veće interesovanje, njihova memorija je bila bolja, što dovodi do zaključka da radoznalost može da pripremi mozak da uči i pamti na širem planu.

Oni su pregledali sve snimke i zaključili da se u periodu čekanja i predviđanja odgovora, aktivnost mozga povećava u dve regije u srednjem mozgu, od kojih kroz obe prolazi dopamin, koji se naziva hormonom zadovoljstva i sreće. Taj momenat isčekivanja je ključan za ovaj proces, jer pre nego što dobije odgovor, mozak je zanesen željom za znanjem.

Ova studija bi mogla da pomogne u izučavanju Parkinsonove bolesti i niskog nivoa dopamina kod ljudi, a mogla bi umnogome da bude korisna i predavačima i pripovedačima, da otkriju načine kako da priviku svoju publiku i zainteresuju je da sluša i bolje uči.

Foto-ilustracija: Foter/coofdy
Foto-ilustracija: Foter/coofdy

Takođe, može nam doneti više zadovoljstva u procesu učenja. Ali postoje još mnoge stvari koje treba da se otkriju, kao na primer, zašto neki ljudi imaju veću radoznalost od drugih, ili, koji to faktori utiču na naš nivo radoznalosti i još mnogo drugih pitanja.

Psiholog Charan Ranganath kaže da postoji samo nekoliko studija o radoznalosti i da je jako teško učiti o tome.

Pokušajte to da shvatite na ovaj način. Kada idete na neko putovanje, sam taj put i sve što vas čeka je mnogo zanimljivije od same destinacije, to je nešto što intrigira vašu radoznalost, tako je isto i sa učenjem, odgovor je u radoznalosti. Ona je most između mozga i procesa  učenja i sticanja znanja. Jedino radoznalost može uključiti toliko potencijala našeg mozga istovremeno, jer je to prirodan proces. Nijedna druga motivacija nije toliko stimulativna da nas nateraa da naučimo nešto novo.

Novo doba / CollectiveRvolution

Pročitaj još

PSIHOLOŠKI AIKIDO: Ruski psiholog otkriva kako da rešite sve životne probleme

Mihail Litvak je jedan od najpriznatijih svetskih psihologa današnjice. Ovih 20 saveta, iako su kratki, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *